Povratak na prethodnu stranu

Everything I do I do if for you

Nikada me niko nije ucio da mrzim druge.Citavoga zivota znam da treba da volim i da u svakome gledam coveka.Za svojih osamnajst godina nikoga u zivot nisam mrzela i ne znam sta je to mrznja,a sada me terate na to...Bila sam dete za primer i niko nije ocekivao da ce se meni ovako nesto dogoditi...
Secam se bio je maj,kada sam upoznala toga decka.Ma bio je niko i nista kao i svi ostali do tada za mene.Dopisivali smo se svaki dan preko neta,zajedno provodili noci i docekivali jutra.Pitali su se mnogi kada smo uposte i spavali...Ne znam ni ja sama kada sam spavala ali znam da sam bila presrecna...Slali smo jedno drugome pesme i nikada mi nisi hteo reci koji je razlog zasto bas ta pesma,a znam da je postojao razlog...Videla sam da ne zelis da mi kazes i nervirala me je ta tvoja zatvorenost i otisla sam bez i jedne reci.U to vreme sam imala i nekih porodicnih problema i imala sam gomilu obaveza....Nisam ti se javljala dve nedelje...Ti si mi svaki dan slao po 20,30 e maila...Vise me je i to nerviralo nisam ih ni citala samo sam ih brisala...Ni na poruke ti vise nisam odgovarala...Ne mogu reci da mi nisi nedostajao,da jesi,ali znala sam da ne zelim da se vratim na staro...Medjutim...jednoga dana je stigao samo jedan e mail:"Dobro malena stavicu sve tvoje probleme ispred svojih,jer ti meni jesi najbitnija i dokazacu ti da treba da verujes u ljubav bar moju ljubav..."Ostala sam bez teksta....Zatvorila sam mail i otisla sa drustvom...Non-stop sam mislila na to...Dosla sam kuci i otvorila mail i bukvalno blejala u njega...Kliknuo si me preko msn, a ja sam te jednostavno iskulirala...Bio si uporan te noci i nisam izdrazala poklekla sam...
Rekao si sve...Rekao si da bih sve ucinio za mene, da sam ja za tebe nesto jedinstveno i savrseno,da ti je stalo do mene,da svaka pesma ima svoju poruku...Iskreno smejala sam se sa ove druge strane i nisam ti verovala ni jedne reci,ali osecaj je bio predivan....Nisam nista rekla,otisla sam da spavam...Od sledecega dana moj zivot je postao kao bajka...poruke za dobro jutro,zivot kao da zajedno provodimo sate,dopisivanja,planovi...Znala sam svaki tvoj korak,svaki tvoj minut...Uspela sam da te promenim...da ostavis cigare,pocnes da ucis i polazes ispite...Secam se bila je moja matura moj najsrecniji dan u zivotu...Misla sam da mojoj sreci nema kraja...Sve je bilo isplanirano celi leto kod druga,a ustavri celo leto blizu tebe i pored tebe...Ali...
Ne znam odakle smo dosli na tu temu...Znam da si mi napisao da ti nemas Bozic...Sve mi je bilo jasno...sve kockice su se slozile...Kada sam te u poruci pitala da li si to ,dobila sam bas odgovor koji sam nazalost i ocekivala da to sam...misla sam da cu da presvisnem u tome trenutku...Sve se srusilo u momentu sve je plao u vodu kao da nikada nije postojalo...Secam se te noci smo obadvoje plakali kao kise ispred kamera...jedino pitanje smo imali obadvoje -zasto????Misla sam da zivot vise ne postoji da se sve srusilo...lezala sam i piljila u figurativno tacku pocinjala sam da ludim...Nisam izdrzala i sve se nastavilo dalje...sada se umesala i moja porodica..oduzeli su mi sve i poslali na drugi kraj sveta...daleko od srbije sa drugim ljudima misla sam da je kraj,da vise ne postoji nista...Znala sam samo jedno da moju bebu volim najvise na svetu...Pronasla sam nekako kopm i na dezurstvima sam ti se javljala to me je jedino odrzavalo u zivotu ...pretvarala sma se u les koji hoda...Ponovni dolazak u Srbiju...opet moja sreca...ponovo ti se javljam i ponovna sreca...misla sam da je konacno doslo mojih 5 min.srece...ali sada su me poslali u svajcarsku kod tetke...Bilo je tamo ok...stvorio se neki lik koji me je kao zanimao...ali i dalje sam ustajala i legala sa tobom...najteze je sa nekim deliti sve,a drugoga voliti vise nego zivot svoj...Borila sam se sa samom sobom...samo pitanja...Zasto?Zar nikoga nije briga sta je moja sreca?Zasto kada ga ni ne poznaju???milion pitanja ni jednoga odgovora...Vratila sam se opet
Sve je pocelo ponovo samo jos odlucnije da cemo se boriti...smislili smo da cemo imati cerku Lolu i sinove Bozidara I Viktora,obecali smo se jedno drugome...ali nije dugo potrajalo...opet su moji svatili sve...nastao je ponovni pakao...nisam te cula...opet suze,tuga,bol...tako dobro mi poznati i gomila pitanja....mogu da mi zabrane sve,da me posalju na drugi kraj sveta opet,da izbrisu telefonske brojeve da izbrisu poruke ali ja cu zauvek voleti moju bebu moga andjela...

Posveceno najboljem decku iz PO volim te andjele tvoja malena....

Postavio clan: malenaaa89