Povratak na prethodnu stranu

Rastanak

Nismo dugo bili zajedno,samo ta tri dana...kako su dani kratki kad se voli,sekunde,minuti i sati su leteli poput papira na oluji,pitamo sebe zasto smo to sebi dopustili iako smo bili svesni da ce tako kratko trajati.nije rekla ni zbogom ali sam znao da je kraj,da je verovatno vise nikada necu videti.danas ima drugog,pored drugog sanja i postoji a ja kao prah i pepeo...polako nestajem i svuda me raznosi ovaj uragan od zivota.samo nikako da me do nje donese,da samo jos jednom vidim te usne,tu kosu,te oci u kojima sam nekad video kako isparavam u njenim rukama,kako se topim na njenim usnama.sada se trudim da je zaboravim,ne uspeva mi,pokusavam da se vratim starom zivotu,opet ne uspeva.zauvek je ostavila trag u mom zivotu i pecat vrelih poljubaca na mojim usnama.mozda vreme leci sve,pravo je pitanje...koliko je stvarno vremena potrebno da se zaboravi i predje preko izgubljenih stvari i koliko je dugacka ta ulica secanja?ja mislim da nema kraja za one prave ljubavi,samo ako dodje do poplave reke suza,moze se mozda nekad,nekako,sa nekim otploviti.zauvek ce ostati u meni iako je vise nema

Postavio clan: bukka32