Povratak na prethodnu stranu

Bojanu...

Ponekad,dok prolećna kiša budi u meni skrivena osećanja i dok se osećam tako sama,odbačena od svih...Poželim tvoje ruke,razmišljam o svemu što je nekada pripadalo nama,prisećam se našeg prvog susreta,i moje detinjaste ljubavi koja nije mogla naći put do tvog srca i pitam se...Zašto si voleo moje detinjaste hirove?Moje još nedoraslo telo...Zašto si ugasio onaj plamen koji je tek sada trebao sijati...?Ali ne...Ti se nikada nisi pitao,zašto si odneo deo mene,deo sreće koja je trebala krasiti moje detinjstvo...Ni u jednom trenutku nisi znao koliko si bola naneo tom derištu,koje je sada odrasla devojka...Ni u jednom trenutku tvoju mušku osećajnost nisi poklonio onoj koja te neizmerno voli.Shvatam te Bojane...Ti nisi hteo moje nevine ruke,moju detinjastu ljubav...Bio si sa mnom ali me nisi voleo...I sada,kada je kasno za sve plačem i opraštam ti...Opraštam ti za sve uvrede,i sav bol...Teško je u ovom času reći ko je od nas dvoje izgubio...Ipak ja!Ja sam sa tobom izgubila deo sebe...

Postavio clan: Devica 88