Povratak na prethodnu stranu

Samo, tebe to ne mora da interesuje

Ti znas da sam ja tvoj vecni cuvar...
Ja sam samo neko... neko sicusno bice u celoj vasioni svega i nicega...ja sam bice sto dise i oseca,ja sam neko,sto koraca stazama iskusenja...sto gresi ,oprasta i voli...ja sam ljubav koju nije lako prepoznati...
znam da i ti negde spavas sam...znam ,da tvoje tiho cutanje nosi iskrene reci,
a opet znam,da one mozda ne govore nista!
Ja sam samo neko u tvom zivotu...a ti si za mene nesto nejasno i nesigurno...pa opet...
zivim svaki trenutak,ponekad dobijem krila...i odsetam u zemlju cuda... u bajku bez povratka... ne mogu reci da sanjam otvorenih ociju sve ove sne u ovom haosu zivota...
I ne boli mene jako, onako jako bas..ali boli, samo saznanje da smo se zavrsili. Volela bih znati zasto je tako moralo biti, valjda bih onda lakse patila. Ovako sklapam neke price u glavi, a i sam znas da po obicaju to budu uvek drugacije price od one istinite.
Bilo mi je lepo, dok je trajala ta nasa net ljubav. Jako lepo. Srela sam eto tebe, sasvim slucajno. Samo sudbina zna zasto je nasa prica krenula u tom pravcu. Verovatno smo oboje imali neku prazninu koju smo , hteli popuniti na takav nacin.
Kao da sam te uvek poznavala. Jesam li mozda pogresila sto sam verovala u cuda?
Ko zna? Ja ne.
Nazalost, sada je unisteno sve sto je moglo biti izmedju nas…Mozda je tako pametnije, bolje…Tuzna sam jako….Samo, tebe to ne mora da interesuje. U stvari, ne secam se da sam bila ovako tuzna, davno…Nije lose podsetiti se na taj osecaj, odbacenosti…Koliko sam samo ja puta bila povredjena..Red je dosao na mene da povredim, ali nisam smela TEBE… Tebe ne, niti bilo koga drugog zbog krivice onog ko me je povredio.
Uzivaj, zelim ti da nadjes ono sto trazis…Mi smo bili pogresan spoj…
razmisljam gde si,sta li radis sada,da li i ti ponekad pomislis na mene?Da li se setis onih nasih dana,kada smo ziveli samo za nase susrete,za nase neznosti?Znam da si \"me\" voleo,mozda me i danas volis,iako si mi rekao suprotno.Mozda si se samo uplasio?Da li ces jednoga dana nekome ispricati pricu o nama?Ili ces je vecno cuvati samo za nas dvoje.Cesto slusam tuzne pesme i krenu mi suze...Steta je sto se sve zavrsilo ovako,a mogla sam biti sada kraj tebe ipak Ja. I ponovo cu ti priznati,jer mi je tako lakse,da nikada nisi bio moj drug,vec uvek moja tajna,skrivena ljubav.Znam da si i ti to znao.Ljubim te,andjele moj najlepsi...
Nekad ta ljubav zakasni, dodje u najgore vreme, pojavi se kad se ne nadas, kad mislis da to, takve stvari, ta LJUBAV , ne postoji.
Najgore u svemu tome je sto, kada se to desi, kada shvatis da volis, zelis, i trebas nekoga taj neko nije pored tebe.
TI NISI PORED MENE.NEZELIM DA KVARIM TVOJ ZIVOT.OBECALA SAM,IZ PREVELIKE LJUBAVI PREMA TEBI.POZELELA SAM TI SVU SRECU OVOGA SVETA I NESTALA U BUDUCE DANE MOGA ZIVOTA,KOJI I DALJE POCINJU I NESTAJU SA TVOJIM LIKOM U MOJIM MISLIMA.
seti se jednog dana,
da sam postala tvoja legenda...
U SENCI ME OSTAVI SADA,DA ZABORAVIM SNOVE,TEBE I NAS.....
PUSTI DA LAGANO UMRE U MENI SVE STO JE BILO VEZANO ZA TEBE,PRODUZI KAO DA ME TAKVU NISI NI POZNAVAO,PRAVI SE DA NE POSTOJIM,NITI SAM IKADA POSTOJALA U ZIVOTU TVOM...
NE DOZVOLI DA TE VIDJAM JER ME TO BOLI,JER TVOJE I MOJE OCI NE VIDE ISTO.
POMOZI MI DA NE PATIM JER TO NE ZASLUZUJEM.POMOZI MI DA NASTAVIM DALJE ILI DA TO BAR POKUSAM...JER POSLE TEBE U MENI VISE NIJE OSTALO NISTA......................................
Dok nisam izasla napolje iz svoje caure mislila sam kako je svet jedno predivno mesto i jedva sam cekala da i ja udjem u njega, zauzmem se za sve te ljude koji cine nas svet.
No onda kada sam izasla u svet, videla sam sta se zapravo dogadja napolju...ljudi nisu imali nijednu lepu rec za druge ljude, trazili su samo kako nekome napakostiti i uvrediti ga...nebom nije letela sreca, kako sam ocekivala, nego je nebo bilo prekriveno tamnim oblacima mrznje, neljubaznosti, svadje....
Ljudi nisu vise ljudi, sada su zveri, opasne zveri...i vise se moramo cuvati njih nego pravih zveri...
Prestanite vredjati jedni druge, jer nikada ne znate koliko tu drugu osobu zaista povredite i ozledite je psihicki. Otvorite oci i pazljivo gledajte, jer se mozda i iza najtoplijeg i najveceg osmeha skriva velika tragedija, tuga i razocaranost...Mi nismo zveri, mi smo ljudi, stvoreni da volimo...pa zasto onda to i ne radimo??
ne znam koliko ce sve ovo u meni trajati,koliko cu jos imati snagde da se borim sa drugima i sa samom sobom...Ne mogu da te izbacim ni iz srca ni iz duse...A vise ni iz misli...Ne mogu sebi da naredim da ne voli nesto sto je dobro i pravo,sto je iskreno i posebno,nekoga ko je predobar u svakome smislu te reci...
...i onda mi kazu zaboravi ga,predji preko toga i nastavi dalje...Kao da si ti niko i nista,kao da si trava koja se pregazi i vise se na nju ne obraca paznja...
kada nisu videli koliko puno toga das i koliko imas snage da se boris i volis svoju ljubav...A ja...ja sam samo kukavica koja zna samo da pise a ne zna da se bori za svoju ljubav...koja zna samo da kaze volim te,ali ne i da dokaze tu rec...
Prolaze dani od kada te ne cujem,ne cujem tvoj glas...Prosli su svi ti praznici bez tebe...kako sam samo zelela da si tu da si me u svakom tom prelepom trenutku mogao zagrliti,mrzim tu surovu stvarnost...gledam parove druge kako su srecni,a znam da je nasa ljubav jos jaca,da mi jos vise volimo jedno drugo...ili smo to mogli na samom pocetku, a ne mozemo ni da se zagrlimo... ali to jednostavno ipak nije istina...
Bila je ta nova godina i docekala sam je sa drustvom...svi su bili zagrljeni samo je meni neko falio...moj mali andjeo...moja sreca najveca...okretala sam se svuda..kao da sam te trazila pogledima a nigde te nisam mogla ugledati...iako sam toga bila svesna oci su mi svugde letele,a ni ne znam sta sam videla...Kada je poceo onaj cuveni vatromet svu su se smejali,blistali...a ja...ja sam samo stojala kao kip i gledala u nebo...ponavljala sam u sebi : Volim te moj andjele najbolji i uvek cu te voleti ma gde god bio...Suze su same kapale...lile...A onoga trenutka kada me je neko zagrlio...mislim da je bila Natasa,moja najbolja drugarica...e onda je bilo najgore...pocela sam bukvalno da vristim u sebi...misla sam da cu da puknem u tome trenutku i bolje da su mi dusu izvadili nego sto su mi tebe oduzeli...
Svake noci isti snovi...nasi snovi...svake noci isti lik...i ustajem i lezem sa tobom,ne znajuci gde si ti...koliko mi samo falis andjele jedini...samo da znas koliko mi nedostajes.....
Zasto nas neko spoji te lepe veceri,zasto napravi metu na srcu...
Bilo je sve idealno lepo kao u bajkama.Takva ljubav nije postojala ni na filmu,to se nije moglo napisati i snimiti.
Pisali smo jedno drugom svaki dan i vise me niko nije interesovao sem tebe.Ti si mi u tim trenucima bio jedina misao u glavi,ali neznam sta se desilo, zasto sam to uradila, zasto sam to morala..
Nisam vise dolazila na net,jer nisam imala kome i zbog cega.
Ali i ako vise nema nikakve sanse da ikad budemo zajedno,zelim ti sve najbolje u zivotu. Pomirenja vise nema,al ostaju tragovi u dusi! LJUBAV UVEK DONOSI BOL...
Pre su ljudi bili drugaciji, dosta nezniji i osecajniji, ali kako se sve vise menjalo u savesti coveka, tako se naravno i sam covek menjao. U danasnje vreme covek je jedna vrlo losa biljka koja samo gleda samo na sebe, a tek posle na nekog drugog koji se cak i nalazi tik uz njega.
NE PADAJ KISO NA MOJE KORENE,
PUSTI NEK UMIRU.
GUBI SE MESECINO SA MOG LICA,
NEK NESTANE U TAMI.
NE BRISI MI PTICO SUZE IZ OKA,
NEK NAPRAVE REKU.
NEK MOJI SNOVI PO NJOJ PLOVE,
NEGDE KA DALEKIM KRAJEVIMA.
TAMO NEKDE DALEKO,
GDE SAM IZGUBILA LJUBAV.
Jos jedna greska srca
i opet prica ista
plakacu ,al ti neces videti
suze moje ljubavi.
jer uvek kad zavolim
ovo srce potrosim
Otici cu da
osetim osmeh stari,
da na miru, razmislim o svemu,
otici cu da sebi naredim
da te Ne Volim...
Lagacu A Plakacu...
Ova prica ce se pamtiti
Probudicemo sapat vecnosti
Vetrovi zivota su jednom zaplesali
Svojom snagom ljubav tada probudili
A ja kao prah i pepeo...polako nestajem i svuda me raznosi ovaj uragan od zivota...
sada se trudim da te zaboravim,ne uspeva mi,pokusavam da se vratim starom zivotu,opet ne uspeva.zauvek si ostavio trag u mom zivotu
mozda vreme leci sve,pravo je pitanje...koliko je stvarno vremena potrebno da se zaboravi i predje preko izgubljenih stvari i koliko je dugacka ta ulica secanja?ja mislim da nema kraja za one prave ljubavi,samo ako dodje do poplave reke suza,moze se mozda nekad,nekako,sa nekim otploviti.
Da, vidiš ti mene nasmejanu i srecnu. Takvu me i drugi vide. Ali kako ja sebe vidim, to samo ja znam! Šta se dešava u mojoj glavi i u mom srcu, to samo ja osecam. Zbunim ja nekad i samu sebe, pomislim možda ga i ne volim, ali tada opet vidim tebe! I shvatim da volim svaku tvoju rec, TEBE!
Ali ako je tako, ako je to surova istina, molim te nauci me kako da te prebolim! Pokaži mi kako si ti uspeo da zaboraviš \"mene\". Nauci me, jer sama to ne mogu. Nauci me, ako si ti uspeo! A da li si?
Reci mi, jer ta ljubav, koja se jednom probudila u meni još uvek traje. Ja se i dalje budim sa istim razlogom.
Vreme leti. Stvari teku, ljudi dolaze i odlaze iz mog života...a gde sam ja? Na pola puta tek, ali zaustavljena. Ne mogu dalje... još sam negde u prošlosti, ostavljena, zaboravljena
i ja sam mislila da sam pronašla ono zbog cega vredi živeti
moglo je mnogo bolje... znam... da nisam to uradila zbog jedne druge pogresne \"ljubavi\"...
Volim te - znaci tražiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te - znaci živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
siromašni su oni koji nikada nisu voleli!
Znam da mi ne veruješ i misliš kako cu te i ja jednog dana izneveriti.
Zar mogu ocekivati više?
Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim.. da se odvojim, da poželim drugog decka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo.
Da bi samo uvecalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmedu dva udarca.
Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, odakle snaga i ta nemoc istovremeno?
Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reci samo volim te.
Plašim te se, a ja sam uvek bila ta koju su zvali BORAC u drustvu...
Možda je sadašnja ljubav u ovom životu nacin da se naucim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predosecam da ceš otici, da ce te tokovi života odvuci od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje precice.
Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..
Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi svoje.
Taj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali osecam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si \"mi\" (ili \"njoj\") podario za ono vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na zivotni put znajuci da ceš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje.
To je sve za sada, za jedan život, za delic drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge..........................
Jednom jako, jako davno postojao je jedan otok gdje su zivjeli svi
osjecaji:
Sreca, Tuga, Znanje, Tastina i svi ostali, ukljucujuci Ljubav. Jednog dana su saznali da ce otocic potonuti, pa su se svi krenuli spasavati. Ljubav
je zelela ostati do zadnjeg trenutka, verna i odana svom otocicu no kada je otocic gotovo nestao, ipak je odlucila zatraziti pomoc. Bogatstvo je
upravo prolazilo kraj nje u svom velikom, luksuznom brodu kada ga je Ljubav zapitala moze li je povesti sa sobom. Bogatstvo je gotovo srdito odgovorilo da ne moze jer nema mesta za nju obzirom da mu je brod ispunjen srebrnjacima.
Ljubav je odlucila zamoliti Tastinu za pomoc koja je upravo prolazila kraj nje u prelepom brodicu. \"Tastino, molim te pomozi mi!\" zavapila je Ljubav na sto joj je Tastina odgovorila: \"Ne mogu ti pomoci, Ljubavi, sva si mokra i mogla bi mi unistiti brod\". Tuga je bila u blizini i Ljubav ju je odlucila zamoliti za pomoc. \"Molim te, povedi me sa sobom\" tiho je zatrazila Ljubav. \"Oh...
Ljubavi, toliko sam tuzna i zelim biti sama\" odvrati Tuga i odjedri sama
dalje.
Sreca je takoder prolazila kraj Ljubavi no kako je bila presretna nije ni cula njen poziv u pomoc.
Odjednom se zacuo glas koji je rekao \"Dodi Ljubavi, ja cu te povesti\". Bio
je to jedan starac kojeg je Ljubav, ushicena i presretna, zaboravila pitati ime.
Kada su stigli na kopno, starac je posao svojim putem prije no sto ga je Ljubav mogla pitati ko je. Znajuci koliko duguje starcu, Ljubav se obratila Znanju, mudrom starcu za pomoc otkrivanja idetiteta dobrog starca koji joj je pomogao. Znanje joj je odgovorilo \"Vreme\". Ljubav je zastala u cudu i pitala zasto joj je Vreme pomoglo, na sto se Znanje nasmejalo mudrim smeskom i odgovorilo \"Zato sto samo Vreme moze shvatiti koliko je velika i snazna prava Ljubav\"...............................................................................
DEVOJKA TUZNIH OCIJU, to sam ja ipak uvek i bila iako su me smatrali najveselijom u drustvu, najludjom, najraspolozenijom...
Bila je jednom, nekada davno, ona.... Devojka setnih ociju i tuznog osmeha.... Izgubljena u nekom, za nju nepoznatom svetu, trazila je svoje mesto pod suncem, trazila je ljubav koja ce je grejati, koja ce joj pomoci da sve okrutnosti ovog sveta zaboravi -ja. Nekog s kim ce moci podeliti ono sto krije u sebi. Nekoga kome ce moci svu svoju ljubav pokloniti. Nekoga kome ce moci verovati, ko ce je nasmejati i razumeti te momente kad su joj oci bile zamisljene i tuzne a ona negde daleko u mislima odsutna od njega....
Prolazile su godine, a ona je i dalje bila sama. Odustala je traziti tu ljubav za koju je zelela dati sve i koju je zelela da vecno traje. Sebi je govorila da tako nesto jednostavno ne postoji.... I onda, jednog dana, u njen zivot je neocekivano usao on. Osoba koja je bila tako drugacija od toga sto je ona zamisljala i zelela -Ti.
Isto kako je neocekivano usao u njen zivot, tako je u neopisivo kratkom vremenu uspeo da je izvuce iz njene rezerve, da zid koji je ogradila oko sebe srusi kao kulu od karata. Osvojio je njeno srce i uspeo da joj vrati osmeh na lice.... Osmeh koji joj i onda kad njega nije bilo kraj nje nije silazio s lica. A povredila ga je ne znajuci. Nije mogla verovati da se to njoj desava, da ona moze biti tako sretna, tako voljena.... Ali tu je stajala ta greska...
Zasto bas on pored toliko drugih, \"boljih\" od njega. Ona se samo smeskala i odlucno odgovarala da joj on daje ono sto je oduvek sanjala. Nesto pored fizickog izgleda koji ju je vec jednom povredio. Samo on i niko drugi.
Kako su se luckasto ponasali! Kako su se znali smejati bezveznim stvarima, necemu sto niko drugi nije razumeo. Satima razgovarati a da ne postanu umorni od \"filozofiranja\". I opet, tu i tamo se ubaci poneko stidljivo \"volis li me?\" I odgovor: \"pa znas...\"
\"Ne, ne znam. Reci.\"
Nekako su oboje u dubini duse bili deca. I koliko god su zeleli da recima pokazu osecaje, nije im uspevalo. Tek ponekad, dok su u tami noci, kad im se lica ne vide, sapne jedno od njih:
\"Volim te. Jako. Previse\"
Tisina. Oboje slusaju odzvuk tih reci. Svejedno ko ih je izgovorio, govorio je i u ime onog drugog.
Vreme je prolazilo. Njih dvoje su bili sretni, uzivali su svakim danom sve vise jedno u drugom. Planirali su zajednicku buducnost. On je cesto govorio o deci. Deca su zivot. Kruna ljubavi. I buducnost. Zelio je da ima bar dvoje. Ona se na to smeskala i zamisljala kako bi to bilo. Te male slatke vrascice, sa predivnim ocima njihovog oca.
I odjednom joj se zacrnilo pred ocima. Probudila se na podu spavace sobe. Nije joj bilo jasno sta se desilo, koliko dugo je lezala tu bez svesti. Ona ga je povredjivala laznim svetom. Laznim, jer je bila jednom povredjena. Tih dana je stvarno imala jako puno posla. Mislila je da ce zaboraviti.
Ali, kako to da mu objasni? ? Nije zelela da ga uznemirava, da se brine bez razloga. To je samo jedan trenutak slabosti, posledica povredjene duse koju joj je neko drugi naneo. Sama sebe je ubedjivala da nije nista strasno. Skupila je svu snagu sto je imala.
Nemo je sedela na podu pored vrata a suze su joj se slevale niz obraze. Pozelela je da umre, da je vise nema. Osecala je da joj se telo raspada u milion komadica, da joj je srce mrtvo. Kada mu je rekla istinu...
Ali, znala je da je tako bolje. Sada ce je mrzeti. Ne zeli da on pati i tuguje za njom. Mislila je da ce je on lakse zaboraviti ako bude ljut na nju, ako je vidi u nekom drugom svetlu, kao nekoga ko nije vredan njegove ljubavi. Govorila je sebi da je tako bolje, da je bolje, da je bolje..... A suze nisu prestajale ici niz lice............
Nije izdrzala, pocela je plakati. U tom momentu je mrzela sebe. Videla je koliko je tesko roditeljima i drugovima da je gledaju bez one stare ludosti i srece po drugi put.
Ne, ja zelim da zivim. Vredi se boriti. Govorila je. Nije zelela da on pati zbog nje. Mislila je, ako se naljuti i misli ruzno o njoj, da ce je brze zaboraviti i poci svojim putem. Ovaj put zdrava i spremna da se bori za svoju proslost. Osetila je kako joj se oci pune suzama. Znala je da ne sme kvariti njegovu srecu. Ona je bila proslost. Mora ga pokusati preboleti, poceti novi zivot, traziti novu ljubav. Znala je da to trenutno nije moguce. Da ga tako jako voli, da bi sve u zivotu dala da se tih zadnjih 9 meseci izbrise, da sve bude kao pre. Ali to je nemoguce. Ponece uspomene i ljubav prema njemu. Tu ljubav koja je toliko jaka i koja je tera da ucini sve moguce da ga ne povredi ponovo. Znala je da on ne misli tako o njoj. U zelji da zastiti svoje ranije povredjeno srce, povredila ga je toliko da je nemoguce da joj to ikad oprosti. Mora ziveti s tim. Ona zna da mu je u zivotu druga, da je nikad nije voleo kao \"neku\" prije nje. I da je ta \"druga\" jos uvek u njegovom srcu. U zivotu se dese takve stvari. Nesto nenadano, neocekivano. Morala je. I o tome ne treba vise pricati. Sto je bilo, bilo je. Moras dalje ziveti svoj zivot. Mi smo proslost. A bila je najvise tog bola svesna i ljubavi za koju je znala da buducnost ne postoji. Ali, tako je najbolje. Nema druge mogucnosti, nego otici i pustiti ga da zivi svoj zivot.
Zelim da se ovi meseci izbrisu, da smo opet ono sto smo nekad bili. Da se ovo sve nije nikad desilo. Dobro znam da je to nemoguce. Zasto otezavam ovu situaciju? Znam da to sto sam uradila nisam trebala uciniti! Da te nikad nisam zelela povrediti. Da te volim kao i pre i da te nikad nisam prestala voleti. Zato sam zelela da kroz sve prodjem sama... I poslala sam ti poruku da prekinemo kontakt. Ali uvek se vracam nama... To je nemoguce. Za nas je kasno. Bol me je rasturala, ali znala sam da povratka nema. Ne vise. Tada sam ti poslala tu poruku. Trazio si da budemo prijatelji. Nemas pojma sta mi znaci sto sam ti cula glas onda kada sam ti rekla istinu i kada si me ipak pozvao. Uzasno me boli sto vise nikad necemo biti zajedno. I nikada se necemo videti. Uvek cu te voleti, ali to je sve sto ti mogu dati. Ali imas nesto sto niko drugi pre i posle tebe nece imati: moju ljubav. Ali uvek kad cujem jednu pesmu, suze mi krenu niz lice. Every night in my dreams... ... ONO ŠTO PRODjE VIŠE SE NE VRACA. Žena voli koliko moze, a muskarac koliko hoce. Nemoj da te misli vracaju na juce... Ne trazi uvele uspomene, idi napred... Pred tobom je zivot, a ovo je samo jedan ruzan san... Mozda ces shvatiti jednom zasto sam plakala tiho i bez reci. Mozda ces jednom u ocima mojim procitati bol i tugu... Mozda ces shvatiti jednom. Od ove noci odricem se ljubavi jer nema smisla nastaviti ovako živeti i nadati se necemu što se nece desiti.
I svojih snova se odricem sada, i maštanja o nama jer od ove noci, koja još malo pa ce proci, ljubav više nema smisla. Ona više nikada nece biti ista. Moje oci od ove noci pokušace ne tražiti tvoje, moje srce ne kucati za tebe. Veceras se jednostavno odricem tebe kao dela sebe.
Postala sam slika jednog
razrušenog sna,
obris necijeg secanja,
Otišla je duša,i odnela
sva pisma,
sve slike,sve reci...
ništa sacuvala nisam...
-Secanje nije obaveza....
nego proizvod iskrenih osecaja....
zato me se seti kad hoceš.....
i onoliko koliko sam zaslužila.....
Znam sta znaci kad od tvojih snova ostanu samo zgarišta...
a rekli smo *Zauvek*, ali to nismo bili MI
Cuvaj me u malom uglu svoga srca...
Neka ti moje misli ne remete ni jedan trenutak života...
A voli me tek toliko da znam da ti je do mene stalo...
Kada nekog voliš...
pusti ga da ode...
Andjeli ce te cuvati....
Kiša ce za tebe padati...
Neko ce ti s neba zvezde skinuti...
Svet pokloniti,al te niko kao ja nece voleti....
Da li pomislis na mene
Kad hladna kisa pada
Ma gde da zivis sada
Da li nocas imas sna
Razdvojio nas zivot
Na dve strane sveta
Od vecitoga leta
Do hladnog severa
Al isto nam je nebo
Sto nocas s nama place
Isto nam je suza iz oka kanula
Ja znam da nisi sretan
I mene tuga slama
Jer ljubav kao nasa
Je ljubav vecita
Da li pomislis na mene
Da li moje ime sklizne sa tvojih usana
Al nema noci,dana da ne mislim na nas
Koliko god mi puta odlazili i vracali se...ljubavi niko ne može oduzeti njeno mesto... ......ona je njegov ili njen komadic neba...deo vecnosti... Jer svaki put kada idem sa svojim drustvom....kada smo zajedno i družimo se setim se tebe..kako si i ti mogao tako uživati i veseliti se zajedno sa nama...i jednostavno....u tom trenutku u moje srce udje tuga a na mom licu pojavi se mala...bezbojna kap...a to je-SUZA....to se dogodilo neki dan...kada sam bila sa svojim prijateljima...sedela sam...cutala i razmišljala o tebi...oni su to primetili....pustili su me...ali nakon nekog vremena drugarica me je pogledala...digla mi je glavu...rekla \"NEMOJ\"...i obrisala mi suzu....tada sam razmišljala....i zakljucila da nesmem biti takva...((barem ne pred prijateljima))...da moram biti jaka...zbog njih jer oni ne znaju celu nasu pricu, a najviše zbog sebe....meni je još teže a i njima kad me vide takvu.... nekada mogu prikriti svoje osecaje...ali dodje mi da više nemogu...jednostavno to je preteško....OSMEH KOJI NOSIM NA SEBI JE SAMO \"MASKA\" KOJA PREKRIVA MOJU ŽALOST.... Jer neki ljudi zaista nemaju srece u ljubavi... Jednom je nisam imala tudjom krivicom, a drugi put svojom sopstvenom... Ipak, ti znas da sam ja tvoj vecni cuvar... Samo, tebe to ne mora da interesuje.

Postavio clan: !oRtAkiNjA!