Povratak na prethodnu stranu

Kada samoća zaboli...

Kada samoća zaboli,
kao ubod nekog tupog noža...
Niotkuda,pojavi se bol u sredogruđu.Dok jedan četvrtak na domaku,svanućem iskri...
Pitam se ,boli li tebe,kao mene sada?Ima li u tebi oporog,kiselog ukusa na usnama,zbog koje reč ne može da izađe.Ako bi izašla reč,izašla bi i Bol.Istom merom!Jednako.Jednako dobra za realnost .Jednako dobra za maštu.Ta bol.Koja kipi u grudima.Preti da uguši.Steže dušu kao obruč.
On se ne javlja.Ko zna koliko njih se nije javilo nekim usamljenim ženama?Ko zna koliko suza pomešano sa lampama i jastucima večeras kompromis prave?Niodčega.
Postoji samo jedno ime za nejavljanje.Zove se Nepoštovanje.Postoji jedno ime za ostavljene žene.Zove se Loša sreća.A ja bih da jauknem u ovoj samoći!Da se ljubav i ponos ne bore.Mrtva trka medju njima.
A jedan četvrtak dolazi...mora da je lep,jer čekam zoru,samo onda kada samoća zaboli. Možda je to prokletstvo žena da u bolu saznaje dubinu sebe.O sebi.Jača sam od Trenutka,snažnija sam od oluje sada,taj bol me tera da budem lepša i jača,poluluda,ali bez moje drugarice Obmane!Oterala sam je ...Nema je,zato samoća zaboli.

Postavio clan: SweetyAngel