Povratak na prethodnu stranu

srecno

Zasto nas neko spoji te lepe veceri,zasto napravi metu na srcu u koje si ti cini mi se rado pucala?Pozvala si me da izadjemo i ja naravno pristadoh i ne sanjajuci da taj izlazak moze skupo da me kosta.izlazili smo jedno mesec dana tek onako radi reda,a onda su pocele neke iskrice da sevaju i ja sam te sve vise smatrao nekim bozijim poklonom za to badnje vece kada smo prvi put i izasli sami zajedno.Bilo je sve idealno lepo kao u bajkama.Takva ljubav nije postojala ni na filmu,to se nije moglo napisati i snimiti,ali dosao je i taj poziv za vojsku.Ja sam otisao da gubim vreme a ti si ostala kao na nekom testu vernosti.Pisali smo jedno drugom svaki dan i vise me niko nije interesovao sem tebe.Ti si mi u tim trenucima bila jedina misao u glavi,ali neznam sta se desilo da si pocela da smanjujes pisma,da zoves telefonom,da pises nezne porukice.Mnogo sam razmisljao i nagadjao,mislio sam da sam ljubomorna budala i da ce te to proci,ali ipak sam morao da se zrtvujem i pobegnem iz vojske,da se uverim da li si dobro,ali ti si bila super u njegovom narucju nazalost.Vise do kraja vojnog roka nisam dolazio kuci,jer nisam imao kome i zbog cega.Prolazile su godine a ja sam ratovao i dalje ali sa najtezim neprijateljem,sa svojim srcem koje te i posle sedam duuugih godina i dalje voli i pati za tobom,ali te mozak i dalje ne prihvata takvu kakva si.Ne mogu ni danas da odgonetnem da li si me bar malo volela ili je to bila samo extra dobra gluma.Sada mi odgovor i nije toliko bitan kada sam saznao da si se potajno udala.Nije mi bilo prijatno ali odglumio sam da mi je svejedno,i sada moram nekako da se ispraznim da podelim ovo sa nekim,zato sam i napisao ovu pricu.Ali i ako vise nema nikakve sanse da ikad budemo zajedno,zelim ti sve najbolje u zivotu,a ja cu se vec nekako snaci kao i do sada.Pomirenja vise nema,al ostaju tragovi u dusi! Za nebojsinu mamu.

Postavio clan: gavra