Strah od podsmeha

[MaryJane]

Strah od podsmeha razara mnoge živote. Previše je onih koji se ne usuđuju da nešto preduzmu, učine ili kažu iz straha da ne budu ismejani. Taj strah ih sputava, sakati, ne dozvoljava im da se iskažu, ostvare, a kamoli da se razmahnu.

Neugodno je kada je strah od podsmeha svestan, ali je još gore kada, iako potisnut, nastavlja da prikriven deluje. Tada osoba jednostavno oseća neki mukli, mutan, ali nesavladiv otpor prema i samoj pomisli da se u nešto upusti, a da joj ni samoj nije jasno otkud taj otpor potiče. Kao da ju je ščepala neka gvozdena ruka, pa joj ne da da makne. Tada izmišlja razloge i opravdanja, kojima samu sebe obmanjuje, čime beži od problema uemsto da se sa njim suoči. Mnogi razlozi kojima sebe objašnjavamo su zapravo opravdanja pred sobom. Takvim opravdanjima sebe prividno smirujemo, a zapravo pokopavamo sve dublje.

Strah od podsmeha je pretpostavka. I to slabo ili nikako zasnovana. Ne možemo unapred znati kako će drugi reagovati pre nego što nešto učinimo. Samo pretpostavljamo. Ali našu pretpostavku ne proveravamo jer nas strah koči, sprečava da bilo šta učinimo. Tako sebe prikivamo.

Ta pretpostavka može biti čista projekcija. Sami sebe podcenjujemo, sami sebe omalovažavamo, sami se sebi izrugujemo, i taj odnos prema sebi projektujemo na druge. Mislimo da će nam se drugi smejati zato što sami sebi izgledamo smešni. Ovo je veoma opasna zamka.

Strah od podsmeha je druga strana žudnje za pohvalama i odobravanjem. Toliko se bojimo da će pohvale izostati da sebe strahom od podsmeha čuvamo od mogućeg razočaranja.

U osnovi straha od podsmeha i žudnje za pohvalama leži duboka unutrašnja nesigurnost, mučna neizvesnost. Nedostaje nam osećaj koji bi nas vodio, pa zavisimo od toga kako će drugi prihvatiti naše reči i naše postupke. Ako pohvale, potvrdili su nas, ako se podsmehnu, osporili su nas. Naš strah je proizvod ove nesigurnosti, ove neizvesnosti. Ako zaista znamo na čemu smo i šta hoćemo, nevažno nam je kako će se drugi prema tome odnositi. Mogu da se podsmevaju, mogu da hvale, to je potpuno nebitno. To ionako nema veze sa nama nego sa njima. I podsmeh i divljenje proizlaze iz nesigurnosti i straha.

Sta vi mislite,slazete se sa ovo gore napisano?
Ima li u tome istine?
_________________


__________________________________
*Urednica Foruma (Dame Biraju)*

[as]

Taj strah imaju oni koji ne umeju da kažu "ma ko vas je*b...."