Povratak na prethodnu stranu

DameBiraju :: Majke i cerka /Large stori/

Ana-Marija-Dragica

Sve ,ama bas sve u nasim malim zivotima pocinje tako banalnim sitnicama,kojih se kasnije pod pritiskom fiksacija koje stvorimo,uopste I ne secamo.
A zivot je ono izmedju toga,ono lepo sastavljeno od ljubavi I sex.
Pozeleti nekoga ,osvojiti ga,uzbuditi ga,podeliti sa njim radost zivljenja,voditi ljubav,osetiti ushicenje…e,to je car zivota,pa I da umres posle!!!
Savim slucajno,ona se uclanila na sms servis 2255 u nadi da ce konacno naci osobu spremnu za kratko dopisivanje koje ce se najverovatnije,kao I sva prethodna zavrsiti u rekordnom roku posle pitanja “ko si I odakle si”Ali ne,ovo je bilo drugacije,sturavo sa bezveznim porukama.sasavog stila.Sve dok nije stiglo pitanje “a sta radis sada” I onda cudo-poruka “hajde da vodimo ljubav”
I kao sto voda gasi vatru,tako I ova poruka ljubavi ugasi njenu strah da ce biti odbacena I sama za ceo zivot,scepa slamku spasa I odgovori brzo “da,zelim I to jako I strasno”.
Htela je da se moli za sledecu poruku ali nije znala kako bi bilo najbolje,bilo joj je vruce u hladnoj sobi,dok je napolju besnela prava Sremska mecava.Poruka je putovala ka njoj noseci zar ljubavi I vatru strasti da odledi vec kruto srce udovice sa dvoje maloletne,skolske dece.On je,zeleo “da je da je ima bas na ovom mrazu,uz neki zid,pripijen uz nju,da zavuce ruku ispod kaputa,da je miluje po golom telu,osecajuci kao drhti ,kako se steze I privija uz njega”
Da!Da,I ona to zeli,ali dosta joj je prevaranata.
Druga poruka donosi nastavak “volim te (odavno to nije cula),zelim te takvu kakva jesi(ovo vec nije prevara) a kako bi ti volela duso(jel moguce) reci mi da mogu da ti pisem o tome”
“Pozelela je “da me nezno miluje po celom telu,da nehajno prodje rukom ispod pupka,ode do pazuha I tu me strasno poljubi.Zelela sam da mi gricka bradavice I blago jezikom kruzi oko njih.Htela sam ja I ostalo,a kako to reci neznancu sa kojim prvi put razmenjujem poruke preko mobilnog telefona’
A napisala je “Neznam kako ti hoces,samo neka bude lepo I dugo”
Odgovorih joj “Mila moja dodji u Beograd pa da popijemo kafu,popricamo,razmenimo zivotne price.Dodji da ostvarimo sve ono o cemu smo pisali,dodji da te mazim,da te milujem…
I dosla je;stajala je na peronu po dogovoru na pravom mestu a ja sam obilazio oko nje ne postujuci dogovor,zagledajuci je I merkajuci je vredili truda.Grizla je nokte,nervozna je,bice to dobro,pusi mnogo-pa valja da zna da pusi,premestala se sa noge na nogu I srecom nije pala na moje zagledanje I nije se nabacivala drugim muskarcima tek toliko da bi skratila vreme.
Bila je,iskreno receno,bas punacka,skoro predebela al nema veze,stesacemo je polako I slatko,gram po gram ce spadati salo.
Hajde da joj pridjemo,”Dobar dan,cekate nekoga?”
“Da,ako si ti Mladen” “A da li bi ti odgovaralo” “Mmm,da” “E,pa onda jesam,gde cemo na pice” I tako je krenulo,otisli smo na filoloski fakultet u restoran,moje omiljeno mesto.Tu smo izmenjali sva moguca misljenja,teze,hipoteze,teoreme I presli na zivotne aksiome.Znala je –prvi utisak mora biti pozitivan,inace propade sve,a I ja sam znao ,po pogledu,da zelimo isto-da obidjemo znamenitosti velegrada I kao normalno bilo je,posto je mrak vec hvatao zalet,da odemo da vidimo sve kule Kalemegdana.
A tamo stare zidine ovencane bogatom istorijskom prosloscu,stari top Iz koga pucase srpski junaci,zastadosmo tu zaneseni mrakom I dobrim mestom za ono sto smo nameravali.Neko vreme smo se samo grejali naslonjeni jedno na drugo,posmatrali druge parove kako dele ljubavne cari.A onda I sami pocesmo da nestedimice trosimo bogatstvo ljubavi,prvo podelismo dodir blag,osmeh vlasan,na usnama strast,zagolicasmo se jezikom po nepcima cak,stisak cvrst joj dadoh ona mi uzvrati neznim dodirima.I dok su na nebu treptale prve zvezde,pricala mi je o sebi,da ima sina I kcerku,koja je mlada al vec po sve lici na nju.kaze vec ima momke,nezna da li spava sa njima ali ako je na majku nebi je iznenadilo.
Zeleo sam da je prekinem u prici I nagrnem na nju da je uzmem svom silinom svoje muskosti,medjutim ona je sigurno zelela da se ispovedi,da je neko saslusa I razume.I slusao sam,milujuci je sve dublje,dodirivajuci vec ustreptale I krupne dojke koje su dvoje dece oblikovala svojim rucicama,a sada Ih ja milujem I zelim isto,zivot koji nesebicno daruju.
Kroz uzdahe mi prica kako je ostavljena,kako se mucila,uzdise malo od tegobe zivotne a vise,vec od uzavrelih strasti koje je zelela da prikrije svojom isprekidanom ispovesti.Opusta ruke,izdaju je noge,kolena joj drhte-trazi oslonac,nudim joj sebe,pristajem da joj budem uteha.
Ali prvo da potpise da ce biti dobra I umiljata zenica,spremna na sve sto zivot nosi.Pruzam joj svoju olovku,njena je vec par godina nefunkcionalana,uzima je u ruku,nezno kao da joj je prvi put,iz straha da joj neslomi vrh nezno je palcem vrti I pritiska na prava mesta,mastilo vec odavno curi,oseca ona da je olovka prava a ne tamo neka mastiljara.
Sve cesce je drhtala I trazila papira da se potpies al nikako da izvadi olovku iz dzepa,morao sam joj pomoci,rekoh joj “Znas,ako nestane mastila,moraces da mi dozvolis da je napunim u mastionici” “Dozvolicu ti ali samo ja da se sa njom potpisujem,necu da je delim ni sa kim!” “Da,da,zadnje kapi mastila vec cure,pozuri (a u sebi sam mislio da bi bilo
dobro da se olovka koristi samo u kuci,ona se vec odlicno potpisivala a I kcerka bi trebalo da izuci lepo pisanje,a bit’ce sigurno dosta prlike za obuku)”
Nije imala bas bogato iskustvo sa olovkama,jer,navikla se samo izgleda na mastiljare,prvo je jezikom presla preko vrha,gricnula ga,prosarala po srcu olovke,stavila je usta I pocela da vrti kao da hoce da je zasilji,nebili potpis bio sto lepse stilski izveden.Nesto je mumlala o vrstama mastila,tek toliko da se pomisli da se ona razume u pesnicke forme I rime.Nije me zasenila time jer osetih da je konacno uspela da mi pokvari feder na olovci I da ce pustiti da iscuri svo mastilo.Stegoh zube jer prvi se put vidimo,prvi je sastanak,ona razocarana,ucveljena zena sa maloletnim sinom I kcerkom (Koja ce da postane punoletna),zeljna utehe a ja sad da kukam za par kapi mastila,nek ide…
Gutala je mastilo,sva obeznanjena,nesigurna sta se to desava,da li sme,da nije otrovno,krajeve usta vec joj je oblila bela pena pa se I ja uplasih da nije pobesnela od prevelike doze ljubavi.Sreca u nesreci,mastila je nestalo ali je ona bila vesta I nedade mastilu da se raspe vec ga preruci u njenu mastionicu pa cemo se nekako snaci.Umakacemo u mastonicu I tako se potpisivati.
Proverio sam licno,srednjim prstom-mastionica je bila puna do vrha,cak je pomalo I prelivala a mastilo je bilo odlicnog kvaliteta,divno se razlivalo.Rekoh joj da moramo cuvati blago koje imamo,da ga nesmemo mnogo trositi jer ce nestati.
-Rece mi da ne brinem,da ona ima rezervnu mastionicu.
-Pa gde ti je?
-Ih,lud li si,salim se,pa ja imam kcerku.
-A,da (nisam poverovao u to)
Auu.imao sam utisak da sada posedujem najveci moguci ‘MARKER’ flomaaster,kome samo sto nije spao poklopac.Krenuh u osvajanje rta Dobre nade,na krajnjem jugu,tople kao Afrika,vec moje Dragice.Lelujao sam zanesen ispitivanjem te strasne dzungle sa svim njenim zivotinjskim carstvom.Bio je tu LAV-sa ogromnom grivom,bio je tu PUZ-sav sluzav ispustenih roscica,odnekud je stigao I TIGAR-vec je bio spreman na prvi skok,za njim je isla obazriva ANTILOPA-gledajuci da slucajno ne nagazi PITONA-sto sklupcan ceka zrtvu.
A,da piton je bio kod mene u ordinaciji na psihoanalizi.U zadnje vreme se retko dizao iz trave,
Osecajuci u vazduhu miris tuzne antilope,pridigao se I spreman ocekivao njen nadolazak.Kretala se obazrivo,zastajkujuci u strahu od ostalih zverova,vec oblivena znojem,sirila je privlacan miris,svezeg mesa.Za dobrog I iskusnog lovca idealan plen.Iznenada je stisnuh uz usta cevi starog topa,iz koga je ko zna koji junak pucao preko Save I Dunava.Savila se od srece,previjajuci se u struku od tezine nadoslog lovca.Otkri sve svoje cari tople I neistrazene Afrike.prvi put mi bese da sam morao neprijatelju stati iz ledja,al zivot je zivot,bese neobicno I tuzno.Izgubice po drugi put “nevinost”a nece u mraku videti ozareno lice lovca.A ja vec poceh da uzivam u tom polozaju prisile,povucen zovom prirode,poceh da pucam iz svih orudja,neobaziruci da mogu promasiti I napraviti strasan pozar u dzungli.Pukoh jednom,jeknu dzungla kao da je nosorog bocnu rogom (kasnije se zalila kako joj je zao sto je pogresno postavila metu,a ona je zelela I taj pogodak) a bio je to pogodak bas u onu staru pecinu punu slepih miseva.Jos duble zalutah u dubine dzungle kad se po meni prosuse sitne kapi Viktorijinih vodopada sa predivnim slapovima.Stiskao sam njene pomorandze,tvrde I socne,zeleo da ih pretvorim u sok I popijem u slast.Povukoh se nazed,Nil je vec pretio da napravi poplavu u donjem toku.Srecom ona ga jos jednom
zaustavi na prvoj katarakti prihvatajuci vec ogromni prelivni talas.Razmisljao sam o mladoj Antilopi,spreman da se godinama provlacim kroz otrovni brsljan Afrike,u iscekivanju I nadi da cu osetiti I njen miris znoja kad se nadje ‘oci u oci’ sa starim lovcem.Nesta Afrike,nesta dzungle,nesta mraka I zverinja,probi se nad Beogradom pun mesec I obasja cudnu zivuljku sastavljenu od Nosoroga,Pitona I Antilope.
Ko je ikada bio na safariju znao je sta je to,ko se ikad potpisivao znao je da mastila nece nestati,koje ikada voleo znao je da na ovome stati nece,zivot je tekao dalje I dalje.
Mlada Antilopa je rasla,cekajuci lukavog lovca a on je jos uvek uzivao u carima Viktorijinih vodovoda,grickajuci zrele pomorandze I kokosove orahe sto mu I je servirala stara Mama Antilopa Dada

Postavio clan: NevinaMalena