Povratak na prethodnu stranu

DameBiraju :: ~ .:..telefonski_ili_ imenik..:. ~

Jednostavno obozavam latino muziku! San mi je da odem na Kubu i da se ne vracam ovde...recimo, duuugo. Osecam slast kada mi telo zagreje divlji ritam plesa, kad srce bije kao u zivotinje koju gone lovci da je ubiju, kada mi pogled pomamni sjaj zamracuje.
Volim i crno vino. Gust mi je jedna casa te predivne tekucine boje dragog kamena, razbistri mi misli. Jos su mudri Latini rekli, da je u vinu istina.
A kada jos, u zivotu zene, pogled pomamnim sjajem biva zamracen? Koja snaga neumoljiva se obrusi na krhko bice zene i pokori je? Ljubav ili strast?
...

On je...dah toplog vetra s juga...medovina koja opija...bistra kap cilibara...tracak svetlosti u sutonu, ona boja zlatna sa prelivanjem bakra, pre nego shto zavlada nova noc. On je zagrejao bice devojke, krv njenu do tacke kljucanja doveo.
Zamislite dodire koji tako kako se nizu vatru pale, neutoljivu glad ostavljaju i poljupce meke poput latica ruza kako za sobom ostavljaju neugasivu zedj. Eto, tako to biva kada na devojackoj dusi i telu ostane neizbrisivi trag necijih milovanja i ljubljenja.
Zauvek promenjena. Neizbezno se dogodilo. Devojka je zenom postala.
Bilo je to u jednoj izmastanoj prici, daleko od sveta.
...

On, jos uvek on i samo on...ima moc nad zenom koju je stvorio. Da li je to zauvek? Postoji li zauvek?
Glas...glas, blizi sapatu shto na krik ljubavni mirishe...taj glas je najsnazniji opijum za um...i, prestaje da misli, da pita za razloge, da pazi na obzire...postaje ponovo ili tek pokazuje da zena je, njegova.
To pripadanje! Nekome pripadati i biti osamljen...nekome govoriti i plakati, a u tamu ruke pruzati trazeci zagrljaj. Eh, kada bi besmisao potpuni haos napravio, ako vec nije, i konacno dozvolio da na scenu stupi smisao.
Pomislicete da je sve to, potraga za razresenjem, tek jecaj ili ocaj. Ali, ko to moze da zna? Srce svoje zakone ima i samo te zakone priznaje.
...

On...sapuce nerazumljive reci i tako se stvara magija strasti, tako se odaju tajne i poklanjaju kljucevi za cuvanje tajni.
Tajne o uspomenama, suzama, i najvaznija od svih - tajna o begu iz realnog sveta na drugu stranu ogledala.
...

Sa one strane ogledala, koja postaje ova strana, ukazuje se proplanak blistavo lep i bujan, mada je vec kasna jesen.
I...prica konacno pocinje, kao da se nikada nije ni prekidala, ni ruznim recima uprljana da nije bila.
Nasa prica.
Sakrivam se, a ti me trazish, zudish za nevinim srcem u grudima mojim da tvoje postane. Cinis sve sto znas, sve sto si naucio cuvajuci skriveni svet, da me pronadjes. Muziku govoris, recima milujes, dodire naslucujes. Stvaras potoke zelje koja ce ti ostaviti trag po kojem cesh me pronaci i prepoznati kada se moja dusha konacno susretne sa tvojom.
Ti zuris, da bi zaboravio. Bezim, da bih sve zapamtila.
Prica je igra, ali pravila nigde nisu zabelezena, osim u nedorecenom i narocito u precutanom.
Tu smo. Ispod jednog svoda, prvi put pogledali oci, dotakli usne i...ti si zaboravio...ja sam upamtila.

Postavio clan: bajkovitasecanja