Povratak na prethodnu stranu

DameBiraju :: Zvono

ZVONO


Zvono? Zadremala je, učinilo joj se na tren. Napolju je i dalje bio mrak. Ponovo zvono na vratima. Ustala je i u gotovo tri koraka bila pred vratima. I dalje nije imala predstavu o vremenu. Sanjivost je prolazila i kroz glavu joj je proletelo: »Vratio se!?«. Osmeh je sam lice promenio.
Otvorila je vrata, ne paleći svetlo u predsoblju. Stajao je u mraku hodnika spuštenog pogleda. Kada je podigao glavu,mislila je da će reći neko izvinjenje ili slatku laž. U trenutku je zastala jer su mu oči sijale nekim čudnim sjajem, gotovo da je bio drugi čovek.
Zakoračio je u stan i držeći za ruku poveo do sredine sobe. Ništa joj nije padalo na pamet da kaže, što bi u ovom zaista neobičnom trenutku bilo prikladno.
Nežno joj je obuhvatio rukama lice i tiho rekao.
- Nećemo pričati, nećeš me ništa pitati, niti ja tebe. Igraćemo se igru koja se zove «Prepoznajmo se«.
Ništa joj nije bilo jasno ali nemo je stajala jer je shvatila da je igra već počela.
Ugasio je svetlo male noćne lampe koja je jedina do tada sijala. Očekivala je da će je zgrabiti, baciti na pod ... a samo je osetila po poznatom mirusu da tu u tami joj je sasvim blizu ali ne dovoljno da ga oseti. Ono šta je osetila bili su njegovi prsti koji su polako otkopčavali dugmad kočulje u kojoj je bila zaspala. Ispod nije imala ništa. I kako je se sa ramena i ruku spuštala košulja tako su se i njegove usne spustile na njene bradavice. Sasvim iznenada jedna pa druga bile su predmet vrelih usana i jezika. Zabacila je glavu i nije ni stigla da u glavi spozna želju on je već čitao i na vratu ostavljao vlažni trag jezika i blagi osećaj žarenje od dva dana stare neobrijane brade.
Definitivno kao da je to bio drugi čovek, jer želja se pretvarala u ispunjenje, radio joj je ono što bi ona drugoj ženi radila, pokazujući gde svi oni greše. Osetila je kada bi i želela nešto da kaže nebi jednostavno mogla. Blago je drhtala. Nežno ali dovoljno odlučno spustio je na pod, stomakom položenim na tepih.
Osetila je kako ju je opkoračio ali se nije svojom težinom spuštao. Kao da je lebdeo. Tek sada je shvatila da nijednom dosad nije rukama dodornuo, mazeći je, već ih je samo koristio da bi je vodio. Jedini deo kojim su se spajali bili su njegove usne i jezik i njena koža.
Tako opkoračena, odjednom je osetila toplu tečnost duž svoje kičme. Koliko je to iznenadilo toliko je u njoj gorelo sve više, buktinja požude, strasti ... Nije znala da li je to bila njegova pljuvačka ili sperma ali svejedno bilo je očito da je došlo iz vreline tela.
Duž toplog traga ne leđima krenule su njegove ruke masirajući svaki mišić sada već napet od uzbuđenja a ne neizvesnosti. Klizeći blago pritiskajući uzdužne mišiće pored kičme trnci su počeli da joj promiču sve niže i niže i mislila je da je to kraj da više ne može zaustaviti napad slasti.
Već pomućena u zanosu shvatila je da je stao, da neoseća blagi pritisak njegove karlice na donjem delu svojih leđa. Gotovo besna okrenula se na leđa spremna da mu saspe bujicu reči. Nije ga videla u mraku ali je svakako zanemela jer je u tom trenutku njegov jezik bio na delu njenog tela koji je sigurno bio njispunjeniji tečnostima života i ljubavi.
Vršljao je po, u, iznad, ispod i svaki pokret je nesvesno trzao njeno telo. Lebdela je grizući svoje usne, a potonji vrisak sadržao je sve: ljubim te, volim te, želim te. Toliko reči a samo jedan vrisak.
Nije znala koliko je vremena prošlo a igra je trajala, nisu progovorili ni reč, još....
Ruka njegova ukrštenim prstima uzela je njenu. Podigli su se. Negde je poveo. Ušli su u kupatilo osvetljenoim samo crvenom lampicom uključenog bojlera.
Zakoračio je u kadu. Sledila ga je jer više ništa nije trebalo da se pita. Prepustila se jer je najzad bila svesna da je u sigurnim rukama. Pustio je vodu toplu, skoro vrelu i tučem prešao preko glava. Zakačio je tuš tako da im je voda prskala grudi, grudi naslonjene jedne na druge. Grudi toplije od vode. Poljubio je, poljubio je kao što niko nikada nije, ni on. U tom poljupcu je bilo više topline nežnosti i snage nego u svim dosadašnjim dodirima, pričama. Poljubac koji je govori o svemu onome šta je htela da ga pita. Svi ogovori su bili sažeti u jednom dubokom, isprepletanom jezicima, vlažnom spoju.
Blago je podigao njenu levu nogu na ivicu kade.
Ušao je u nju polako i onoliko koliko je mogao i tako ostao. Bez pokreta, dva spojena tela su govorila jedno drugom priču o postojanju, radosti, življenju, smehu, priču o njima samima, ko su, šta su, gde idu, kome. Stajali su tako izmenjujući uzdahe, tečnosti, krike...
Stegnuli su jedno drugo što jače i polako se smirivali u talasima koji su polako jenjavali.
Kada se sve smirilo, šum vode je prekinuo njegov glas:
- Želiš li sada da me nešto pitaš?
- Ne, jer je naziv tvoje igre apsolutno prikladan.

Ta jedna noć, noć u kojoj se neko možda posvađao, neko dobio na lutriji, neko izgubio nekog, za njih je značila novo rođenje njih samih.
Koliko nas može ponovo da se rodi....

Postavio clan: NBGZox