Povratak na prethodnu stranu

DameBiraju :: fetish 3

Već danima pokušavam da dobijem Vesnu, moju bivšu, ali me uspešno izbegava.Kriziram! Kriziram, kao poslednji džanki navučen na loš dop. Treba mi doza! Trebaju mi njena stopala! Nedostaje mi kao niko do sada! U svemu me je kontala i davala mi slobodu i onda tek tako :“Ćao!“
Moram smisliti neku taktiku...
Lako je ovima „običnima“ koji raskinu zbog neke gluposti i onda iskuliraju par dana i to je to. Ja sam u odnosu sa Vesnom zasnovao čitav način života, čitavu konstrukciju zadovoljavanja fetiša i opsesija. Dane ubijam lutajući po kafićima ili drkajući na kompu. Treba mi akcija hitno!

Par dana kasnije...
I dalje ništa od Vesne. Mamuran sam i sve me boli... Sinoć sam se iz pustog očaja upetljao u priču sa nekom priglupom klinkom . Izašao sam sa dva druga u club “London“ i celo veče smo se nalivali pivom merkajući neke klinke koje su loše đuskale srčući svoje glupe bambuse.Onaj najgori tip riba, koje nemaju para da budu fensušice pa su kao neke „prgave rokerke“, koje studiraju naravno pravo i žele da se bave politikom i menjaju svet.
Ali pivo i smaranje i evo i nas sa njima u „kolu“.Kao mi tu nešto „spikamo“ ono „kontamo se“ i tako to i eto nas napolju da dunemo nešto.Klinke se odvališe od duvke, slošilo im se i tipično: „ajmo u šetnju biće ti bolje“.
Šetam se ja tako sa tom naduvanom klinkom po centru i slušam njena baljezganja o problemima demokratije i kako bi joj legla jedna kisela i da malo sedne i mislim se :“Ma, ko ga jebe idem na prvu loptu, čim sednemo skidam joj patiku i akcija, pa nek misli šta hoće i ovako je blesava i nikad je više neću videti.“
Nekako se odvukosmo do Dunavskog parka i sedosmo na klupu da iskuliramo. Gnjavila me je pričama kako joj je teško jer mora da radi i da uči i kako je cimerke mrze jer je sa sela. Proučavao sam je: niska, sama pravi frizuru, slatka faca, dobri sisići, malo široki kukovi, debeli listovi i gležnjevi, kratki nokti, jeftina bižuterija, previše gestakulacije, teatralna, nezadovoljna ...
„Da li ti Nado veruješ u čuda ili računaš na njih?“- upitah je prekidajući njen monolog očaja.
„Kako to misliš?“- upita me sa onim pogledom koji otkriva duboku prazninu.
„ Pa, da li veruješ da postoje čudni ljudi ili računaš na njih u svome životu?“
„Da, ja volim čudne ljude! Mislim neobične...“
„ A da li ti je čudno ako neko više voli ženski grudnjak nego ono što je u njemu!“- nastavih sa svojom dobro proverenom pričom.
„Sad te već nerazumem... ja volim lep veš i sve...“- promrlja nesretnica.
Zaustavih se sa ovom pričom jer je za „pravnicu“ potrebna ona druga.
„Hoću da ti kažem kako mi se sviđaju tvoje ruke dok pričaš i kako bih voleo da mi sa njima pričaš o ljubavi među nama, koja je moguća i pitanje je samo jednog tvog pokreta.“- izvukoh nekako ovo iz jaja.
„Lepo rečeno... ruke...“
„ Da! Samo jedan pokret koji bi se pretvorio u zagrljaj. Zagrljaj u poljubac ... a onda bi već mogli iskreno pričati o sebi.“- kenjam ja.
„Alo bre! Tek smo se upoznali!“- viknu dete sa sela.
„Pa, da. Da smo se znali od ranije sada bi već bili u tom zagrljaju. Razumeš? Do sada smo bili razdvojeni samo zbog ljubavi, zbog ove mogućnosti sjedinjenja...“
„Ha! Ti bi se sjedinio,a?
„Da! To nije puno čudno!?“
Ostavio sam je da skonta odgovor i ustao da se protegnem.Stajao sam ispred nje čekajući.
„Čudan si ti!Ali volim čudne ljude...“- reče mi otvarajući flašicu kisele.
Kleknuo sam ispred nje i skupio snage za to ključno pitanje.
„Nado, mogu li da ti mazim stopalo?“
„Ha,ha,pa ti si ... da mi maziš stopalo?“- ostade Nada zabezeknuta.
„Pa da, sada bi te svaki obični dečko pitao da se poljubite ili tako nešto, a ja pošto sam čudan, želim da ti prvo veče mazim stopalo. Priznaj, da li te je iko ikada to pitao?“- potpuno samouveren kenjam i dalje.
„Ne! Čuj... stopalo... ha,ha,ha...“
Nisam puno čekao i polako sam joj skinuo patiku i stavio je na klupu. Oboje smo se smejali. Smeh je bitan u ovakvim situacijama.Svukao sam joj vlažnu i toplu čarapu i stavio je u patiku.Počeo sam polako da je mazim po svodu stopala.
„Ti nisi čudan, ti si bre lud!Ha,ha...“- kikotala se Nada grčeći male,mesnate prste.
Polako sam joj, vrhovima prstiju šarao po tabanu. Golicalo ju je, otimala se, smejala...
„E, pa u životu nisam video slađe stopalo!“- rekoh joj i poljubih je posred tabana.
„Alo! Pa kako se ne gadiš! Jel smrdi? Ceo dan sam bre u patikama!“
„Ma, jok, znaš kako je super!“- i pustih liz preko tabana.
„ E, sad si preterao! To je odvratno!“- i jebiga naljuti se Nada. Navuče čarapu i patiku i okrenu glavu od mene.
Pošto sam skontao da tu više neće biti ništa rekoh joj: „Eto, vidiš da nevoliš čudne ljude.“ – i otiđoh.

Par dana kasnije...
Kriziram! Paničim! I jutros se konačno setih Milijane! Dobra stara Milijana, poslednje utočište za razočarane i „seksualne manijake“. Evo, sad sam se vratio od nje i još sam sav pod utiskom, pa reko da napišem sve to i smirim se uz pivo. Dakle, Milijana: 35 god, Bog joj dao dobro telo a Đavo način da ga iskoristi. Visoka, nogata, guzata crnka. Napućene usne i malo grbav nos sa uvek nasmejanom facom. Super stopala! Broj 40, pomalo koščata, negovana, nalakirani noktići, sređene pete...Zadnji put smo se videli još za vreme bombardovanja ali se ona uopšte nije promenila. I dalje joj u novinama izlaze oglasi za masažu, tarot, lečenje kristalima... i dalje uči klince da se jebu a matorce da veruju u sebe iako su oćelavili. I što je najvažnije i dalje je puna duha i razumevanja.
Iskopao sam njen broj, zakazao „masažu“ i pravac Telep. Kao što sam i očekivao nije me prepoznala i nastupila je isto kao i pre 6 godina.
Dobar dan, kafica, opuštajuća priča ,cenovnik, spisak želja...
Pustio sam je da ispriča svoju priču i onda počeo sa svojom:
„Slušaj me Milijana! Ja želim da tebi izmasiram stopala, da ih dobro oližem i da mi na kraju izdrkaš stopalima. Koliko to košta?“
Eto i odgovora:
„ U, brate! Daj što komplikuješ... ajde da ti lepo popušim i to je to. Šta ćeš ti sa mojim nogama? Šta vas tu pali? Jebote, sve vas je više... ovaj oće noge, ovaj da piškim, onaj da mu pevam... „
Ali ja sam terao svoje:
„ Jebiga, ja da hoću pušenje ne bih došao kod tebe. Ti si bre za ove umetničke stvari. Ajde!“
Šeta se Milijana po sobi, čačka telefon, gunđa, računa...
„ Ajde, šta ću sa vama... koliko imaš...“
„E, imam 25 godina i pet hiljada dindži.“
„ E, onda mali požuri! Imaš sat vremena za ta tvoja čuda. Moram srediti stan imam neke pacijente posle...“
E, tu mi pade super ideja na pamet! Zamislio sam da ona bosa sređuje stan a da ja puzim za njom ližići jos stopala. Predložih joj svoju ideju a ona me pogleda, uzdahnu i pristade.
“Dobro mali, sedi tu i sačkaj idem samo do kupatila da operem noge…”- reče mi
“Ne! Ni slučajno! Ja ću ih oprati … jezikom…”- zaurlah, hvatajući je za ruku.
“Ali, bre pa prljave su! Nemoj preterivati!Čoveče, ceo dan sam u papučama a napolju je pedeset stepeni!”
“Ne! Ako meni nesmeta, šta tebi ima da smeta! Znaš …volim znoj….”-priznah joj sa stidom.
“Pa, šta očekuješ onda… da ja sad radim…kako?”
“Ništa, samo se opusti. Radi svoje poslove a ja ću se uklopiti.”
I na tome se završio naš “plan” seanse. Milijana je otišla u kuhinju i počela da sređije posuđe.
Posmatrao sam je par minuta savaljen u fotelju i završavajući cigaru. Kosa vezana u rep, obična bela majica, uzani, plavi, laneni šorc i izlizane, bordo lak, blago prljave japanke.
Polako sam joj prišao i kleknuo pored nje.Mazio sam joj noge i guzu i birao položaj u kojem bi najbolje mogao lizati njena stopala. Legao sam pored nje i lice mi je bilo u visini njenih gležnjeva.Odmah sam osetio blagi miris umornih, letnjih stopala koji je obećavao onaj jedinstveni slani ukus.Prvo sam je poljubio u petu, pa onda u palac, pa onda svaki prstić redom. Počeo sam da joj ližem stopalo sa svih strana! Prvo polako, ali je nagomilana požuda i ludilo potrebe ubrzalo moje lizanje do halapljivosti i proždiranja. Brzo i sa puno pljuvačke oblizivao sam joj celo stopalo i zavlačio jezik između prstiju i kaišića japanki. Proždirao sam njen celodnevni znoj i gutao prašinu koja mi je škripala među zubima.
Milijana se kikotala i cupkala u mestu podužiću se na prste i praveći mesta mome jeziku. Podigao sam joj nogu savio je u kolenu, skinuo japanku i počeo da joj ližem taban. Nikada nisam toliko životinjski lizao i balavio! Pljuvačka se slivala niz njeno stopalo a ja sam je licem razmazivao po celom tabanu. Srce mi je lupalo 300 u minuti a kita je bila pred eksplozijom. Kontao sam: jebote, balavim po prljavom tabanu kurve-domaćice koja pere sudove a naložio sam se kao da ližem stopalo Liv Tajler.
Preznojao sam se i skinuo se u bokserice ne puštajući njen palac iz usta. Sve što sam uradio sa levim, ponovio sam i sa desnim stopalom.
U tom mom transu koji bi mogao trajati i godinama, nisam ni čuo Milijanin telefon.
“Alo, mali! Aj malo iskuliraj, mobilni mi zvoni!”- prekinu me i ode do telefona.
Ostao sam da ležim u kuhinji i pogledom pratim trag pljuvačke koji su ostavljala njena bosa stopala na parketu. Sekund, dva i krenuo sam da puzim za njom.
Sedela je u fotelji i nešto mrmljala u telefon, a ja sam opet bio kraj njenih nogu sa jezikom među prstćima. Gurala mi je lice stopalom dok sam ja navaljivao da joj sisam prste. I tek u nekom poluzvuku čuo sam šta priča:
“Ma, pustime me… imam tu nekog klinca … evo sav se uzjebo jadnik … liže mi stopala… ma da … još jedan perverznjak ….šta ti radiš?”
Ona je pričala i pričala a ja sam lizao i lizao i pokušavao da celo njeno veliko stopalo nabijem u usta. Znate taj osećaj kada želite da celo stopalo jednostavno progutate!? Mozak su mi cepale slike situacija koje sam gledao u filmovima i koje bi sada mogao doživeti. Slike gaženja po telu i licu i žestokog drkanja! U takvim trenucima pristao bih na sve, samo da se nikada ne prekine!
Prekinula je razgovor i ustala sa fotelje. Rekla mi je:
“Pozdravlja te Jeca. Nego šta ćeš sada? Što si se tako ubalavio? Gotov si? Šta je sad na redu? Evo, boga mi dobro si mi oprao noge …”
Sav zadihan, ležao sam na leđima i gledao je onako visoku i slatku. Rekoh joj:
“Milijana stani na mene i nabij mi nogu u usta!”
“Uuuu! Pa ubiću te! Pa teža sam od tebe dvadeset kila!”
“Ma ubi me!”
Smejala se i krstila i gunđala nešto o mojoj psihi ali je levom nogom stala na moje grudi. Stvarno je bilo bolno i teško ali prijalo mi je. Polako je dizala i drugu nogu balansirajući rukama i tražeći ravnotežu. Posrtala je i padala, ali se konačno nekako uspentrala i ponosno stajala na meni. Rukama sam je pridržavao za listove i čekao da mi stane na lice. Teškom mukom, bez vazduha, trpeći njenih sedamdeset i kusur kila na rebrima prošaputah joj da mi nabije stopalo u usta.
“ Ma, evo ti ga, ko te jebe kad si lud!”- viknu Milijana i bukvalno mi zari pola stopala u usta!
Sisao sam, grizao, žvakao! Po prvi put sam doživljavao te “sado-mazo” scene i bio sam potpuno van sebe. Rukama sam je držao za petu i nabijao njeno predivno stopalo.
Da mi je samo udarila čveger po glaviću, svršio bi ko konj! Nisam više mogao da trpim erekciju i rekoh joj:
“E, sad me još odvali od drkanja i to je to!”
“Hvala bogu! Daj da te više skinem s vrata!”- jedva dočeka.
Seo sam na patos, skinuo bokserice i raširio noge a Milijana se zavalila u fotelju i odmah počela da mi mazi kitu.Bila je gruba i više me šutala po kiti i jajima nego što me je mazila i drkala. Ali u tim trnucima pristao bih i da me posere i da me izbičuje samo da svršim. Žestoko mi je drkala stiskajući mi jaja petom i udarajući me prstima u stomak. Nekoliko puta je pljunula na moju kitu i grubo razmazala pljuvačku tabanom. Bolelo me je i grebalo ali je trenje bilo žestoko pa sam svršio ko zečić posle pet minuta. Srušio sam se pored nje i poljubio je u mali prst. Dahtao sam ko ker i bio presretan što sam konačno svršio pod lepim stopalima kurve.

Postavio clan: srxxx410